U Hrvatskoj ima oko 6 hiljada slepih osoba, a u Zagrebu i zagrebačkoj županiji oko 1 200. Međunarodnim Danom belof štapa 15. oktobra, nastoji se javnosti skrenuti pažnja na probleme, potrebe i specifičnosti slepih....
Njihovi problemi su na raznim područjima vidljivi , ali se često ne akceptiraju. Na primer, u Evropi najniži doplatak za slepilo je u Hrvatskoj, a propisan je Zakonom o socijalnoj pomoći.
Što se tiče obrazovanja ozbiljan je problem dostupnost udžbenicima za slepe. Naime početkom ove godine donošenjem Zakona o udžbenicima izostavljeno je finansiranje udžbenika za ovu populaciju. Time njihova daleko skuplja nabavka od standardnih udžbenika pada na teret roditelja i pojedinih donatora. Također još uvek nema dovoljno stručnjaka koji bi slepim učenicima integrisanim u redovne škole adekvatnim pristupom olakšali obrazovanje.
Zbog predrasuda pojedinih poslodavaca i nužnosti prilagođenja radnih mesta što iziskuje dodatne troškove perspektiva zapošljavanja slepih je loša. Da bi se omogučilo bolje zapošljavanje slepih , treba menjati njihov sistem obrazovanja .Naime pokazalo se da obrazovanje za telefoniste i administrativne radnike koji se sprovodi u Centru za odgoj i obrazovanje „Vinko Bek" ne odgovara današnjem tržištu rada.
Problemi su prisutni u mobilnosti i stambenom zbrinjavanju slepih. U rešavanju problema važnu ulogu imaju udruženja slepih i Hrvatski savez slepih. Na inicijativu Hrvatskog saveza slepih Ministarstvo prometa i veza uputilo je Vladi RH izmenu i dopunu Zakona o javnim putevima kojim su slepe osobe diskriminisane prema drugim sto postotnim invalidima budući da im je sadašnjim Zakonom ukinuto pravo na oslobađanje putarina.
Takođe se zahteva izmena Zakona o socijalnoj skrbi , kojom će se regulisati doplatak na slepilo, čime bi osobe s invaliditetom imale pravo na određeni iznos prema određenom stepenu invalidnosti , a ne prema uzroku što je sadašnji slučaj.
Što se tiče nadležnih istitucija senzibilitet za probleme slepih je različit. Naime čini se da još uvek nema dovoljno spremnosti da se donesu konkretna rešenja da bi se slepima olakšala integracija u društvo.
Predsednik Hrvatskog saveza slepih Ivica Robić smatra da je Grad Zagreb najviše učinio po tom pitanju zapošljavanjem dvadesetak slepih osoba u gradskoj upravi , dodelom nekoliko socijalnih stanova, davanjem određenih socijalnih naknada te ozvučenjem tramvaja na određenim mjestima.
I pojedine kulturne institucije u Zagrebu dobro razumeju probleme slepih. Tako Muzej grada Zagreba organizovao je radionice za slepe i gluve. Pre pet godina štampan je prvi specijalizovani vodič za slepe, slabovide i gluve po stalnom postavu nekog muzeja u Zagrebu ali i Hrvatskoj. U realizaciji je izrada audio vodiča za slepe i slabovide koji će biti u upotrebi krajem godine.
Povodom međunarodnog Dana belog štapa sekretar zagrebačekog udruženja slepih Vinko Zrinščak je poručio da slepe osobe u svojim potrebama i željama ne razlikuju se od drugih. Oni se žele obrazovati i raditi, te u saradnji sa drugima graditi bolje društvo.
Preuzeto iz: www.dayline.info Autor: Ivana Vranješ
| Komentari |
|
