Pregled očiju

Koji su delovi pregleda očiju?

Pregledi očiju: šta očekivati?

Pregled očiju jedan je od najboljih načina da se zaštiti vid jer može otkriti očne probleme u samom početku, kad ih je još lako lečiti. Redovni pregledi oka mogu vam pomoći da na vreme ispravite ili se prilagodite promenama vida. Pritom će vas vaš oftalmolog savetovati kako zaštititi vid ili ublažiti očne smetnje.

Naučna

Šta sve obuhvata pregled očiju?

Sveobuhvatan pregled očiju uključuje niz pretraga za procenu vašeg vida i potvrdu postojanja očnih bolesti. Ni jedna od tih pretraga nije bolna. Vaš oftalmolog će možda koristiti vama neobične instrumente, usmeravati bleštava svetla pravo u vaše oči ili tražiti od vas da gledate kroz gotovo beskonačan niz sočiva. Svakom od tih pretraga ispituje se neki drugi aspekt vašeg vida.

Pregled oka obično započinje pitanjima o istoriji bolesti i bilo kakvim tegobama u vezi očiju koje možda osećate.

Nakon toga, oftalmolog pomoću posebne svetiljke radi brzi pregled oka, da bi utvrdio jesu li vanjski delovi oka urednog izgleda i normalnih funkcija.

Potom se meri oštrina vida, ispituje se jesu li vam potrebne naočare, i ima li kod vas kakvih znakova očnih bolesti.

Određene delove pregleda, kao što je uzimanje istorije bolesti i početni pregled oka, može obaviti medicinska sestra koja pomaže oftalmologu.

Uobičajene pretrage tokom pregleda oka

Pregled oka obuhvata mnogo više od ispitivanja samog vida. Takođe, ako se pregledom utvrdi da trebate naočare, odrediće se tačno staklo za naočare koje će vam omogućiti oštriji vid. Dodatnim pretragama procenjuju se izgled i funkcija svih delova oka.

Ispitivanje funkcije očnih mišića

Ovom pretragom ispitujemo mišiće koji pokreću oči, tražeći njihovu moguću slabost ili lošu kontrolu od strane živaca koji upravljaju njihovim pokretima.

Oftalmolog posmatra vaše oči dok ih pomerate u osam različitih smerova prateći kretanje nekog predmeta, na primer hemijske olovke.

Ispitivanje vidne oštrine

Vidna oštrina je sposobnost vida da jasno vidi dve odvojene tačke. Ovom pretragom se ispituje koliko jasno možemo videti sa neke udaljenosti. Oftalmolog će od vas tražiti da pročitate različita slova ispisana na ploči udaljenoj šest metara od vas. Veličina slova na ploči smanjuje se odozgo prema dole. Pokrićete jedno oko i čitati na glas, a zatim ćete isto ponoviti s pokrivenim drugim okom.

Ispitivanje refrakcije oka

Refrakcija oka je lom svetlosti prilikom prolaska svetlosti kroz rožnjaču i sočivo. Ispitivanje refrakcije oka omogućuje vašem oftalmologu da odredi najbolju kombinaciju sočiva za ispravljanje refrakcijske greške, to jest, koje vam omogućavaju najoštriji vid. Ukoliko ne trebate korekcijska, sočiva, to jest, ako nemate refrakcijsku grešku oka, nije potrebno niti ispitivanje refrakcije oka.

Oftalmolog će možda koristiti metodu koja se zove skijaskopija. Pritom oftalmolog sedi nasuprot ispitanika i ogledalom u oko usmerava svetlost koja dolazi iz svetiljke iza glave ispitanika. Kroz otvor tog ogledala promatra odraz svetla iz zenice i kretanje tog odraza. Koristeći pritom različita sočiva, određuje se veličina refrakcije. Ponavljajući tu radnju nekoliko puta, pronalazi se kombinacija sočiva koja omogućuju najoštriji vid. Kao priprema za skijaskopiju, potrebno je ispitaniku prethodno raširiti zenice ukapavanjem posebnih kapi (npr. atropin, homatropin…)

Danas su u upotrebi i kompjuterizirani refraktometri. Za njih obično nije potrebno prethodno proširivanje zenica.

Ispitivanje vidnog polja (perimetrija)

Vidno polje je područje koje vidimo dok gledamo ravno napred bez pokretanja očiju. Perimetrijom ispitujemo granice vidnog polja te postojanje ispada vidnog polja, a osobito u područjima perifernog vida, to jest u rubnim područjima vidnog polja.

Postoji više različitih načina ispitivanja vidnog polja:
Ispitivanje vidnog polja konfrontacijom

Oftalmolog sedi ispred vas i zamoli vas da rukom pokrijete jedno oko. Zatim pogledom pratite njegovu ruku koju pomiče od periferije prema sredini. Naglas recite kad ste ugledali njegovu ruku.

Kampimetrija

Sedite na maloj udaljenosti od projekcijskog platna i gledate u središte kružića koji je na njemu prikazan. Kažete kad ste primetili pojavu tog kružića.
 

Automatska perimetrija

To je perimetrija koja se izvodi uz pomoć kompjutera. Oftalmolog ili medicinska sestra koriste kompjuterski program kojim se prikazuju mali bleskovi svetla dok gledate kroz određeni instrument. Pritisnete tipku kada uočite blesak. Kompjuter beleži vaše reakcije i ispisuje ih na papir. Tako nastane grafički prikaz, ili svojevrsna mapa vidnog polja.

Mapa vidnog polja pomaže oftalmologu da ustanovi imate li kakvih ispada u vidnom polju. Izgled tih ispada na mapi vidnog polja je za neke bolesti vrlo karakterističan.

Biomikroskop

Biomikroskop je mikroskop kojim se uz pomoć snažnog svetla dobija uvećana i osvetljena slika prednjeg dela oka. Biomikroskop se koristi za pregled rožnjače, dužice, sočiva i prednje očne sobice. Prilikom pregleda mogu se koristiti očne kapi koje sadrže boju fluorescein. To je narandžasta boja kojom se mogu dobro prikazati povrede, strana tela i upale rožnjače. Suze ubrzo isperu tu boju iz oka.

Pregled mrežnjače (oftalmoskopija)

Pregled mrežnjače ili oftalmoskopija podrazumeva pregled očne pozadine, što uključuje mrežnjaču, optički disk (to je vidljivi deo očnog živca) i krvne žile koje hrane mrežnjaču. Pre ovog pregleda zenice se moraju proširiti posebnim kapima. Te kapi mogu malo zapeći oko ili izazvati u ustima ukus po lekovima jer se skupa sa suzama cede kroz suzne kanale u grlo. Nakon kapanja kapi koristi se jedna ili više tehnika za posmatranje očne pozadine:
Direktna oftalmoskopija

Oftalmolog koristi ručni oftalmoskop te usmerava snop svetlosti kroz zenicu. Pre ovog pregleda nisu uvek potrebne kapi za širenje zenice. Ponekad ćete nakon ovog pregleda na nekoliko minuta videti takozvane paslike: vidjet ćete svetlu mrlju iako vam svetlo više nije upereno u oko. Ta pojava je normalna i ubrzo prestaje sama od sebe.
Indirektna oftalmoskopija

Za ovaj pregled morate leći na krevet za preglede. Oftalmolog pregledava svako oko uz pomoć svetla koje se nalazi na njegovu čelu, a nalikuje na rudarsku lampu. Na ovaj način se vidi gotovo cela očna pozadina, a dobijena slika je trodimenzionalna. Kako je ovo svetlo puno jače od onoga koje se koristi kod direktnog pregleda, verovatnije je da ćete videti paslike, ali i one brzo nestaju.

Biomikroskopski pregled

Metod kod kojeg se koristi biomikroskop zajedno sa posebnim sočivom. Biomikroskop prikazuje mnogo detaljniju sliku očne pozadine u odnosu na direktnu i indirektnu oftalmoskopiju.

Pregled mrežnjače traje 5-10 minuta, ali ako ste dobili kapi za širenje zenice, njihov učinak će nestati tek kroz nekoliko sati. Vid će za to vreme biti zamagljen i imaćete teškoće s izoštravanjem slike. Možda nećete biti u stanju voziti, pa osigurajte drugi način da dođete kući ili na posao. U zavisnosti od vrste posla, možda nećete biti sposobni raditi dok vam se proširene zenice opet ne skupe.

Tonometrija

Tonometrijom se meri intraokularni pritisak. Njome otkrivamo glaukom, bolest koja uzrokuje povećan intraokularni pritisak i slepilo. Glaukom se može izlečiti ukoliko je otkriven u ranom stadijumu.

Metode koje se mogu koristiti za otkrivanje glaukoma:

Aplanacijska tonometrija

Ovom pretragom se meri vrednost sile potrebne da bi privremeno izravnala deo rožnjače. Fluorescein, narandžasta boja koja se koristi kod biomikroskopije, i ovde se može koristiti da bi se bolje prikazala rožnjača. Takođe se koriste kapi koje sadrže anestetik. Koristeći biomikroskop, oftalmolog pomera tonometar na rožnjaču. Postupak ne boli, a anestetik se ispere kroz sledeća dva sata.

Nekontaktna tonometrija

Ova metoda koristi dašak vazduha da bi se izmerio intraokularni pritisak. Nema instrumenata koji će dirati rožnjaču, tako da nije potreban anestetik. Osećaćete blagi pritisak na oko, što može biti malo nelagodno, ali traje samo nekoliko sekundi.

Pahimetrija

Ovom metodom se meri debljina rožnjače, koja može bitno uticati na vrednost intraokularnog pritisaka. Nakon ukapavanja anestetika koristi se instrument koji odašiljanjem ultrazvučnih talasa meri debljinu rožnjače.

Impresijska tonometrija

Kod ovog pregleda pacijent leži, a površina rožnjače se anestezira kapima. Oftalmolog vam kaže da podignete ruku iznad sebe i zagledate se u jedan prst. Kad tako umirite pogled, oftalmolog polaže na površinu oka malu spravicu za merenje očnog pritisaka. Samo merenje traje tek nekoliko sekundi.

Pored ovih osnovnih pretraga i merenja, možda će vam trebati još neke dodatne, zavisno o vašoj starosti, istoriji bolesti i riziku za pojavu očnih bolesti.

Kako se pripremiti za pregled oka?

Ako prvi put idete na pregled oka, ili ste prvi put kod novog oftalmologa, očekujte pitanja vezana za istoriju bolesti. Odgovori na ta pitanja su od velike važnosti za dijagnostiku bolesti i procenu rizika za razvoj bolesti. Budite spremni dati konkretne odgovore na sledeća pitanja:
Imate li trenutno neke očne smetnje?
Jeste li u prošlosti imali neke očne smetnje?
Da li trenutno nosite naočare ili kontaktna sočiva? Ako da, da li ste sa njima zadovoljni?
Jeste li imali nekih zdravstvenih problema u zadnjih nekoliko godina?
Uzimate li neke lekove?
Imate li alergiju na neke lekove, hranu ili neke druge materije?
Je li netko u vašoj porodicai imao očnih smetnji kao što su katarakta ili glaukom?
Je li netko u vašoj porodicai imao dijabetes, visoki krvni pritisak, srčanu bolesti ili bilo kojih drugih zdravstvenih problema koji bi mogli uticati na celo telo?

Ako nosite kontaktna sočiva, donesite ih na pregled. Oftalmolog će hteti proveriti da li vam ta sočiva najviše odgovaraju. Takođe ih budite spremni skinuti prilikom određenih pregleda, pogotovo kod testova koji koriste fluoroscein jer on oboji i neke vrste kontaktnih sočiva.

 

Važno!

Uvek sa sobom na pregled ponesite sve ranije očne nalaze, a takođe i druge medicinske nalaze koji bi mogli imati veze sa stanjem vaših očiju (npr. laboratorijski nalazi, nalaz dijabetologa, neurologa, kardiologa).