Kontaktna sočiva ispuštaju lekove u oči

Bolesnici koji pate od sindroma suvog oka i glaukoma uskoro bi mogli biti u mogućnosti zameniti svoje neuredne kapi za oči sa kontaktnim sočivima koje ispuštaju lekove postupno tokom vremena…

Iako kapi za oči obuhvataju 90 posto svih lekova za oči, kapi su nadražujuće i nedelotvorne. Lekari procenjuju da se samo 1 do 7 posto leka zapravo apsorbuje u oku, a ostatak klizne niz obraz ili u stražnji deo grla.
Još gore, mnogi bolesnici ne vole kapi za oči ili ih zaboravljaju koristiti. Na primer, do 59 posto pacijenata obolelih od glaukoma redovno preskaču svoje kapi, iako nelečeni glaukom može dovesti do slepila.

Istraživači su radili gotovo deceniju na kontaktnim sočivima koje ispuštaju lekove u oči koje bi učinile terapiju lekovima delotvornijom, ali oni su se trudili dizajnirati sočivo koje konstantno opskrbljuje oko lekovima.
Sada naučnici izveštavaju da su stvorili kontaktno sočivo koje može ispuštati visoku koncentraciju antibiotika u konstantnim razmacima u vremenskom periodu od 30 dana.
„Osnovni način na koji se naše sočivo razlikuje je taj da može osigurati velike količine lekova ispuštene u konstantnim razmacima za duge vremenske periode, što prethodna otkrića nisu bila u mogućnosti učiniti“, rekao je istraživač difuzije lekova Daniel Kohane sa Harvardske medicinske škole, koji je koautor izveštaja objavljenog u julskom izdanju časopisa Istraživačka oftalmologija i nauka o vidu.

Prošla sočiva su samo bila u mogućnosti oslobađati male količine leka tokom dugog vremenskog razdoblja, ili znatne količine leka za dan ili dva, rekao je.
Prethodni pokušaji dizajna su se usmerili na raspuštanje lekova u hidrogel materijal od kojeg su izrađena kontaktna sočiva ili pakovanje leka unutar nanočestica a zatim ugradnja čestica u hidrogel sočiva. Bostonski istraživači opisuju njihov novi dizajn poput ‘pita džepa’, sa velikim komadićem leka u sredini hidrogel eksterijera.
„Ljudi su probali svakakve maštovite stvari, ali problem sa puno metoda je taj da je stvarna količina ispuštenog leka bila vrlo niska,“ rekao je Kohane. „Nije jasno zašto ovo niko nije učinio pre. To je bilo kao da smo izmislili sendvič.“
Zbog toga što je deo sočiva koji sadrži lek oblikovan poput krofne, to ne bi trebalo uticati na korisnikov vid, rekao je Kohane.
Kako bi napravili takvo sočivo, istraživači su koristili biorazgradivi polimer nazvan PLGA koji su otopili u organskom rastvoru, a zatim su dodali lek. Kad je rastvor ispario, ostao im je lek umešan u polimerni film. Konačno su obložili film sa hidrogelom zvanim pHEMA, koji je isti materijal koji se koristi za izradu redovnih kontaktnih sočiva.

Grupa je izabrala PLGA polimer i pHEMA hidrogel materijal jer su oboje odobreni od FDA za korištenje u oku. Ali ista tehnika se može koristiti sa različitim materijalima kako bi se prilagodila brzina ispuštanja lekova.
„I polimerni film i pHEMA imaju nekakav uticaj na usporavanje difuzije lekova“, rekao je Joseph Ciolino, oftalmolog u Ambulanti za oči i uši u Massachusettsu, koautor na studiji.
„Tako možemo promeniti stopu ispuštanja leka zavisno o razmeri polimera na lek i ovisno o molekularnoj težini polimera koje koristimo.“
Kohane i saradnici su ispitali svoj prototip sočiva sa antibiotikom ciprofloksacinom, koji se obično koristi za lečenje infekcija oka. U laboratorijskim eksperimentima, kontaktno sočivo je otpuštala otprilike 134 mikrograma leka dnevno u roku od 30 dana, dovoljno da blokira razvoj bakterija za vreme trajanja studije.
„Stope isticanja leka  koje smo dobili od ovih su znatno više od bilo kog drugog sočiva sa ispuštanjem lekova sa kojim smo upoznati“, rekao je Kohane.
Do sada, grupa je samo testirala svojstva difuzije sočiva u laboratorijskoj posudi. Ali imaju velike nade za budućnost.
„Krećemo na testiranja životinja, a posle godinu dana ćemo testirati i ljude,“ rekao je Kohane. „Samo je pitanje kada ćemo moći dobiti sočiva koja su dovoljno kvalitetna da bi se  koristila u ljudskom oku.“

Preuzeto iz: http://www.cnn.com