KONTAKTNA SOČIVA

Kontaktna sočiva su medicinsko pomagalo koje se stavlja direktno na rožnjacu oka, najčešće za terapeutske svrhe, tj. ispravljanje refrakcijskih grešaka oka, a ponekad i za estetske svrhe. Sočivo je mali i tanki optički disk, izrađen od različitih vrsta plastike.

Istorija kontaktnih sočiva

Prema funkciji, kontaktna sočiva delimo u:

  • Korektivne
  • Kozmetička
  • Terapeutske

Korektivna kontaktna sočiva ispravljaju refrakcijske greške oka. Deluju tako da fokusiraju zrake sveltosti tačno na mrežnjaču oka.

  • Sferna kontaktna sočiva služe za korekciju kratkovidosti i dalekovidosti.
    Sfernasočiva imaju samo jednu dioptrijsku jakost i slobodno se rotiraju na oku.
  • Torična sočiva služe za korekciju astigmatizma.
    Imaju dve dioptrijske jakosti (jedna za korekciju kratkovidosti ili dalekovidosti, druga za korekciju astigmatizma). Da bi princip delovanja mekih toričnih sočiva funkcionisao, sočiva mora biti stabilna na oku, nesmu se rotirati.
    Danas postoji veliki izbor mekih toričnih sočiva, tako da većina ljudi s astigmatizmom može i na ovaj način korigovati vidnu grešku.
  • Multifokalne kontaktna sočiva služe za korekciju prezbiopije.
    Danas i ljudi stariji od četrdeset godina mogu koristiti kontaktnasočiva i uživati u različitim aktivnostima bez naočara. Ova vrsta sočiva daje odličan vid na blizinu, na srednjoj udaljenosti i na daljinu. Svaki pojedinac možda se neće priviknuti na ovaj način korekcije, a potrebno je i kratko vreme prilagođavanja.
    Savetujte se s Vašim oftalmologom o mogućnostima.

Specijalna kontaktna sočiva koje preko noći ispravljaju kratkovidost

Kozmetička kontaktna sočiva su namenjene  menjanju boje očiju ili pojačavanju prirodne boje.

Ali, neki stručnjaci su zaključili da nošenje dekorativnih kontaktnih sočiva može dovesti do problema, pročitajte više ovde.

Terapeutska kontaktna sočiva (meke) koriste se i za terapiju različitih bolesti oka gde nije potrebna korekcija vidne oštrine. Koriste se kao zavoj, zaštita bolesne ili povređene rožnjače od konstantnog trljanja kapaka prilikom treptaja, i tako omogućavaju rožnjači da se oporavi.Takođe se mogu koristiti i za aplikaciju lekova u oko.

Kada deca mogu početi nositi kontaktna sočiva?

Prema materijalu, kontaktna sočiva delimo u:

  • tvrda kontaktna sočiva
  • tvrda plinopropusna kontaktnasočiva (RGP – rigid gas permeable)
  • tradicionalna meka kontaktnasočiva – od hidrogel materijala
  • nova generacija mekih sočiva – od silikon hidrogel materijala

Tvrda kontaktna sočiva izrađene su od PMMA (polimetil metakrilat) materijala. Taj materijal ne propušta kiseonik i danas se više gotovo uopšte ne koristi.

Polutvrda (plinopropusne) sočiva su nastala osamdesetih godina dvadesetog veka kada su razvijeni novi materijali (silikon, fluorsilikon)  za tvrdasočiva koja propuštaju velike količine kiseonika do oka, što je izuzetno važno za zdravlje oka.Ovasočiva pružaju vrlo oštar vid, dugotrajne su, ispravljaju razne greške vida, lake su za rukovanje. Nedostatci ovih sočiva su u tome što se mogu lakše decentrirati na oku ili čak ispasti iz oka.

Mekasočiva čine oko 85% udela u korištenju mekih sočiva u svetu.Ovasočiva karakteriše kratko vreme prilagođavanja, velika udobnost, ne pomeraju se na oku kao RGP sočiva i ne ispadaju.Izrađene us od mekanih (hidrogel) materijala s različitim postotkom vode (od 25% do 79%). Kako sama plastika ne propušta kiseonik, prisutnost vode omogućava propusnost kiseonika do oka.
Nedostaci: materijal je porozan, tako da je povećana mogućnost iritacije ili infekcije oka zbog onečišćenja sočiva bakterijama, prašinom ili talozima proteina. Zbog toga meka kontaktnasočiva zahtevaju strogu higijenu, a česta zamena sočiva smanjuje verovatnoću problema i osigurava zdravlje oka i zadovoljstvo nošenja sočiva.

Veliki napredak u materijalu mekih kontaktnih sočiva dogodio se 1999 pojavom silikon hidrogel materijala. Silikon hidrogel je materijal  koji sjedinjuje najbolje od hidrogel materijala mekih sočiva i silikona tvrdih plinopropusnih sočiva.
Silikonska komponenta daje visoku propustljivost kiseonika (oko 5 puta veću od tradicionalnih mekih soliva), a hidrogel daje udobnost i mekoću mekih sočiva.
Kako silikon hidrogel sočiva sadrže manju količinu vode od tradicionalnih sočiva, tako je i dehidracija, sušenje sočiva puno manje, što omogućava duže i udobnije nošenje sočiva.

Prema učestalosti zamene sočiva razlikujemo:

JEDNODNEVNE, DVONEDELJNE, MESEČNE, TROMESEČNE, GODIŠNJE

Većinu mekih kontaktnih sočiva moguće je nositi samo dok smo budni. Postoje meka sočiva koje je moguće nositi i kada spavamo, preko noći, čak do 30 dana.

To su kontaktna sočiva od silikon hidrogel materijala, koje propuštaju do oka skoro sav kiseonik prisutan u prirodi.

Više o spavanju s kontaktnim sočivima

Većina ljudi dobri su kandidati za kontaktna sočiva. Međutim, oči baš svakog pojedinca ne mogu se prilagoditi spavanju sa sočivima. Možda ćete moći nositi sočiva preko noći par dana, ali ne i 30 dana u kontinuitetu.

Dugo godina su na tržištu bila prisutna meka sočiva koja su se nosila oko godinu dana. Danas se tasočiva gotovo uopšte ne upotrebljavaju. Najčešće korišćena sočiva su zamenske sočiva sa različitim vremenom korišćenja.

Kako bi nošenje mekih sočiva bilo što zdravije i udobnije, dobro ih je često zamenjivati.

Čak 40% ljudi nosi dotrajala kontaktna sočiva

http://optike.hr/ak-40-ljudi-nosi-dotrajale-kontaktne-lee/

Jednodnevna sočiva – kontaktna sočiva za jednokratnu upotrebu:

  • nema potrebe za održavanjem sočiva
  • pogodne za ljude s alergijama ili sličnim problemima, za one koji sočiva nose samo povremeno, za sportske aktivnosti ili specifične radne uslove, putovanja…

Više o jednodnevnim sočivima

Zamenska sočiva – dvonedeljna, mesečna, tromesečna:

  • Zamenska meka kontaktna sočiva pakovana su po 3 ili 6 komada
  • Zamenjuju se novim sočivima nakon isteka predviđenog vremena nošenja
  • Održavanje ovih sočiva je jednostavno
  • Naslage proteina i lipida pri kratkom vremenu nošenja neće se razviti i izazivati probleme.

Pročitajte više o slučaju predugog nošenja kontaktnih sočiva bez adekvatnog održavanja

Prednosti kontaktnih sočiva u odnosu na naočare su:

  • veća vidna oštrina, pogotovo kod visokih dioptrija
  • široko vidno polje neograničeno veličinom naočarskihstakala i granicama okvira
  • smanjeno ili u potpunosti eliminisano iskrivljenje slike, ponekad prisutno kod naočara
  • kontaktnasočiva se ne zamagljuju prilikom prelaska iz hladnog u toplo okruženje
  • kontaktnim sočivima manje smeta vlažno, kišno vreme
  • kontaktnasočiva idealna su za bavljanje sportom, daju potpunu slobodu pokreta
  • za mnoga specifična zanimanja kontaktnasočiva su najbolje rešenje
  • neke greške oka nije moguće kvalitetno korigirati naočarama (keratokonus, aniseikonia)

Problemi koji mogu nastati nošenjem kontaktnih sočiva.

Sintetska sočiva bolje od lasera

 

Najčešća pitanja o kontaktnim sočivima