macu dege

Kako „napada“ senilna makularna degeneracija?

Najčešći početni simptom suve forme je zamućen vid, a moguće je da oboleli vide malu crnu mrlju u centru vidnog polja…

Senilna makularna degeneracija je bolest središnjeg dela mrežnjače oka koja uništava centralni vid, a veći rizik od pojave bolesti imaju osobe čiji članovi  porodice  boluju od senilne makularne degeneracije. Pročitajte koji su ostali rizični faktori  i sa kojim se uspehom danas leči ova bolest oka.

Senilna makularna degeneracija je bolest središnjeg dela mrežnjače oka koja uništava centralni vid, a povezana je sa starenjem. Makularna degeneracija zahvata mesto najjasnijeg vida, žutu pegu tj. makulu, javlja se u dve forme –  suvoj i vlažnoj – i glavni je uzrok slabovidosti i slepila kod osoba starijih od 50 godina.

Suva i vlažna forma bolesti

Uzrok bolesti je još uvek nepoznat, a ona obično počinje na jednom oku, da bi se u 50 posto slučajeva u roku od tri godine razvila i na drugom oku. Dinamika razvoja degeneracije je različita. Kod nekih se osoba ona razvija sporo, dok je kod drugih progresivnog toka. Iako je suva forma češći oblik te se pojavljuje u više od 85 posto slučajeva degeneracija, vlažna forma bolesti uzrokuje značajno veći broj slučajeva gubitka centralnog vida.

Suva forma senilne makularne degeneracije uzrokuje sporo propadanje pigmentnih ćelija mrežnjače i odumiranje fotoreceptora. Gubitak vida može biti postupan ili nagli, ukoliko je suha degeneracija uznapredovala ili se pretvorila u vlažni oblik bolesti. Nažalost, danas je još uvek nemoguće unapred znati hoće li se suvi oblik makularne degeneracije pretvoriti u vlažni oblik.

Vlažnu formu senilne makularne degeneracije karakteriše rast novih krvnih vena ispod makule. Te novostvorene krvne vene krhke su i osetljive te često pucaju, zbog čega dolazi do krvarenja i isticanja tečnosti. Posledica je zadebljanje i oštećenje makule s iskrivljenjem slike i brzim gubitkom centralnog vida.

Kod koga se javlja senilna makularna degeneracija?

Senilna makularna degeneracija ne boli. Najčešći početni simptom suve forme zamućen je vid, a rezultat je slabije raspoznavanje detalja i stvari ispred sebe. Ukoliko propadne veliki broj fotoreceptora u makuli, moguće je da oboleli vide malu, ali rastuću crnu mrlju u centru vidnog polja. S druge strane, klasični početni simptom vlažnog oblika senilne makularne degeneracije iskrivljenje je ravne crte tj. slike, što se zove metamorfopsija.

Etiologija senilne makularne degeneracije za sada je još uvek nepoznata, ali se zna da važnu ulogu ima genetsko nasleđe. Osobe čiji članovi porodice  boluju od senilne makularne degeneracije imaju veći rizik od pojave te bolesti, dok u ostale faktore rizika spadaju starosna  granica iznad 60 godina, ženski pol, pušenje i trudnoća.

Dok u lečenju suve forme makularne degeneracije ne postoji delotvorna terapija, pre desetak godina u vlažnoj formi se počela primenjivati fotodinamska terapija, tj. terapija laserom koja je u međuvremenu  uglavnom napuštena zbog pojave novih, naprednijih terapija. Danas se vlažna forma senilne makularne degeneracija delotvorno leči tzv. pametnim lekovima, odnosno anti VEGF terapijom. Ti lekovi sprečavaju rast i dovode do povlačenja novih krvnih vena, posledično krvarenje se smanjuje ili prestaje, smanjujući  edem tj. zadebljanje makule. Upravo je ova terapija vodeća u lečenju vlažne forme senilne makularne degeneracije.

Preuzeto iz: www.ordinacija.hr