Niko tačno ne zna ko je izradio prvi par naočara na svetu...
Godine 1266. Roger Bacon je povećavao slova stavljajući na knjigu deo staklene kugle
Ali, ko se prvi setio staviti staklo blizu oka i tu ga držati, to ne znamo sa sigurnošću.
Na portretu kardinala Ugona, koji je naslikan 1352. godine, kardinal je predstavljen sa dve uokvirene leće, čije su drške zakačene jedna za drugu i pričvršćene iznad očiju. Prema tomu, neko je verovatno izumeo naočare između 1266. i 1352. godine. Kada su se pojavile štampane knjige, osetila se i potreba za naočarima. Pošto su staklari u to doba ponajviše radili u Severnoj Italiji i Južnoj Nemačkoj, tamo se proizvodilo najviše naočara u 16. veku.
Godine 1629. engleski kralj Charles I dodelio je povelju udruženju proizvođača naočara.
Franklin je izumeo bifokalne naočare (sa dve dioptrije).
Danas, pored toga što ljudima pomažu da lakše čitaju i bolje vide, naočare se upotrebljavaju i u mnoge druge svrhe. Znamo da tamne naočare ublažavaju bleštavu svetlost, dok stakla u boji služe za otkrivanje kamuflaže.
Naočare što upijaju ultraljubičaste zrake nose skijaši, avijatičari, istraživači polarnih područja i planinari.
Radnici koji rade u neposrednoj blizini velikih peći za topljenje metala nose naočare koje zaustavljaju infracrvenu svetlost.
Neprestano se izmišljaju nove vrste naočara, da pomognu ljudima koji imaju posebne probleme na svom poslu.
Danas postoje ove vrste naočara:
- Korektivne - prilagođavaju fokusnu daljinu oku, kako bi ublažile efekt kratkovidosti (miopija), dalekovidosti (hiperopija) ili astigmatizma
- Zaštitne – najčešće izrađene od plastičnih stakala otpornih na lomljenje, kako bi zaštitile oči od letećih čestica
- Sunčane – sa staklima koja su propisana na recept ili onima bez recepta, te se zatamnjuju da bi zaštitile od sunčeve svetlosti i ultraljubičastog zračenja
- 3D naočare - koje omogućuju trodimenzionalnu iluziju na dvodimenzionalnoj površini
Preuzeto iz: www.e-kako.hr
| Komentari |
|
