iluzija

Optička iluzija na PC-u

Razvojem informatičkih tehnologija, sve je lakše izraditi optičke iluzije koje nam pokazuju koliko je subjektivno naše razumevanje onoga što vidimo.  Donosimo pregled najčešćih tipova optičkih iluzija, te jedan primer za download u prilogu. Optičke iluzije su uzrokovane tromošću oka i radom našeg mozga…
Nepostojeći objekti
Tačke u rešetci
  

Hermannova iluzija

Vrlo poznata optička varka koja kao rezultat ima percepciju mutnih poluprovidnih tačaka na presecima elemenata rešetke. „Otkrio“ ju je Ludimar Hermann 1870. godine. Gledajte u neki od primera sa strane (na desnom primeru se bolje vidi). Na presecima crtâ rešetke videćete crne mutne tačke. Ali, ako gledate ravno u presek, videćete samo prazninu (beli prostor) – tačke se vide na presecima u koje ne gledate direktno.
Naknadne slike

Naknadne slike

Naknadna slika – nakon netremičnog gledanja trebao bi se videti ljudski portret (Isus, ako hoćete)

Naknadne slike, ili pa-slike su optičke varke koje koriste adaptaciju oka da bi se, nakon netremičnog gledanja, na neutralnoj pozadini video negativ dotične slike. Gledajte u sliku desno netremice dvadesetak sekunda (najlakše je „zagledati“ se u jednu od četiri vertikalno postavljene tačke u sredini). Odmah nakon toga pogledajte u neku neutralnu (najbolje belu) pozadinu (prazan papir, zid ili sl.). Na pozadini ćete videti ljudski portret (u originalu je ova varka napravljena s namerom da prikazuje Isusa), koji zapravo ne postoji.

Reč je o već pomenutoj osetilnoj adaptaciji. Oko se automatski „privikava“ na trenutačnu količinu svetlosti. Kod ovakvih kontrasta, pojedini se delovi mrežnjače različito privikavaju na svetlost. Kad se pogleda u neutralnu pozadinu, delovi mrežnjače još ostaju priviknuti na pređašnje stanje, odnosno posvetljuju delove koji su bili pretamni (na neutralnoj pozadini rezultujući svetlijim područjima), a potamnjuju delove koji su bili svetli (rezultirajući tamnim područjima). Uslovno kažemo da slika ostaje na mrežnjači još neko vreme.

Različite percepcije geometrijskih likova [uredi]

Neckerova kocka i dva moguća načina percepcije

Schrőderove stube – koja je površina prednja: A ili B?

Kod geometrijskih objekata koji su nacrtani (dvodimenzionalni su), a mogu se percipirati kao trodimenzinalni objekti često dolazi do različitih mogućnosti percepcije. S leve je strane tzv. Neckerova kocka, zapravo obična projekcija žičanog modela kocke na dve dimenzije. S desne strane slike nalaze se dva moguća načina percepcije – prvi je takav da je donji levi kvadrat prednja površina kocke, a drugi takav da je gornji desni kvadrat prednja površina kocke. Moguće je da vam se ta dva načina izmenjuju dok gledate u sliku. Ako kocku percipirate na samo jedan način, probajte trepnuti. Schrőderove stepenice (desno) rade po istom principu – moguće ih je percipirati tako da je površina A ispred površine B i obrnuto.

„Trik“ je u tome da se trodimenzionalni objekti ne mogu projektovati na dvodimenzionalnu površinu bez jakog izobličenja. Da je žičani model kocke stvarno ispred nas, zbog konvergencije očiju znali bismo koja je stranica prednja. Kako je papir (ili ekran) dvodimenzionalan, oba su kvadrata na istoj udaljenosti od oka pa to omogućava mozgu da „zamisli“ obe situacije. Zanimljivo je da je mozgu gotovo nemoguće zamisliti figuru kocke kao ravnu, odnosno kao skup od tri kvadrata (dva veća i jednog manjeg) i dva pravougla trougla. Ista stvar vredi i za Schrőderove stepenice.

Pogrešne percepcije veličine i oblika

Duljine linija

Műller-Lyerova varka – sve su vodoravne linije jednake duljine.

Ponzova varka – dve su vodoravne linije jednake duljine.

Koja je od prve dve vodoravne linije na levoj slici duža? Uprkos tome što se čini da je druga linija po redu duža, one su jednake dužine. Jednako tako, na trećoj liniji odozgo označite sredinu, pa posle proverite metrom (nacrtajte na papir). Nesumnjivo ćete sredinu označiti bliže kraju (repu) strelice nego što ona to jeste.

Jedno od objašnjenja je to da delovi strelice koji „štrče“ iz prividno duže crte vizuelno jednostavno produžuju tu crtu. Drugo je to da mozak te crte percipira kao trodimenzionalne, a za uglove pretpostavlja da su pravi. Lakši primer za shvatanje ovog objašnjenja je Ponzova varka (slika desno) – mozak sliku pericpira kao šine (ili nešto slično) pa vodoravne crte prilagođava njima. Važno je napomenuti da Műller-Lyerova varka ne zavarava sve ljude. Na one koji žive u okolini bez mnogo pravih uglova (malo zgrada, kružne zgrade i sl.) ova varka neće uticati, odnosno oni će reći da su crte jednake dužine.

Položaj i oblik linija [uredi]

Iluzija zida – sve su horizontalne linije ravne i usporedne.

Heringova iluzija – crvene su linije ravne i paralelne.


Jedna od najpoznatijih iluzija ovog tipa je tzv. iluzija zida (eng. Café wall illusion) Richarda Gregoryja (levo). Vodoravne linije zida su uporedne. Svaka „cigla“ zida mora biti okružena neutralnim delom (u ovom slučaju sive boje). Još jedna takva varka je Heringova iluzija (Ewald Hering, 1861.)
Za obe iluzije je zaslužan naš mozak. Kod Heringove, on percipira pravce koji se seku u sredini (u našem slučaju plave crte) kao paralelne linije koje se prividno spajaju u daljini. Crvene crte (koje jesu paralelne) zatim prilagođava plavima. I

luzija zida nema veze s percepcijom dubine. Ovde je problem u sivim crtama (koje su prividno nakošene). Ako pogledate u umanjenu verziju (npr. ovu sleva), primetićete da se sive linije bez problema vide na spoju crne i crne „cigle“ te na spoju bele i bele. No, na spoju crne i bele „cigle“, crta se ne vidi dobro, odnosno izgleda kao deo crne „cigle“. No, kad bi to bilo tačno, sive bi se linije činile ispresecanima. Zato mozak traži najjednostavnije rešenje, a to je da postoje ravne crte između slojeva „cigala“, ali da su one nagnute na jednu stranu.
 

Kriva percepcija boja

Adelsonova iluzija – polja A i B su iste boje. (animacija)

Horizontalni pravougaonik je ispunjen jednom bojom.

Polja A i B na slici levo su potpuno iste nijanse sive boje. Ako ne verujete, pogledajte GIF animaciju. Za tu je varku zadužan Ted Adelson, koji ju je otkrio 1995. godine. Jednako tako, dugački pravougaonik na slici desno ne prelazi iz svetlije u tamniju nijansu sive boje, nego je celom dužinom jednake boje.

Mehanizam je u suštini jednostavan – mozak stavlja boje u kontekst, što je savršeno logično (prepoznati ćemo boju objekta i ako je on u sjeni i ako je na svetlu). Zato mozak u Adelsonovoj varci uzima u obzir senku koja prekriva polje B i prema tome određuje koje je to polje boje. Na desnoj slici se čini da boja pravougaonika prelazi iz svetlije u tamniju jer mozak (ponovo) upoređuje taj pravougaonik s okolinom (koja prelazi iz tamnije u svetliju).

Višeznačne slike

Patka ili zec?

Postoje neke slike koje možemo videti na razne načine. Na priloženoj slici moguće je videti glavu patke (levo je kljun) ili zeca (levo su uši, desno usta).

Naš mozak uvek pokušava optičke podražaje (koji su zapravo skup boja) interpretirati kao smislene celine. To postiže uočavanjem poznatih oblika i zaključivanjem u skladu s njima. No, postoje oblici koji mogu biti interpretirani kao više različitih poznatih predmeta. U ovom slučaju, levi deo objekta može podsećati na zečje uši ili patkin kljun. Ostatak slike je napravljen tako da se zapravo pomoću obe verzije mogu percipirati smislene celine.
 

Nemoguće slike

M.C. Escher: Slap (Waterfall)

Proučite zelene i crvene delove kocke.

Da bi kocka stvarno postojala, mora biti prerezana.

Ako pogledate sliku M.S. Eschera Slap, videćete da slap pada sâm u sebe, odnosno, teče uzvodno. Iako to u stvarnosti nije moguće, slika se na prvi pogled čini potpuno normalnom. Malo se bolje usredotočite i na stubove koji drže konstrukciju kojom teče voda. Zbunjeni?
Nemoguća kocka koristi dva načina percepcije Neckerove kocke i pokušava ih spojiti u jedan, tako da je kocka podeljena na dva dela koji su prikazana na različite načine percepcije. Ta je kocka u stvarnom svetu nemoguća, osim kad bi se napravila kao na donjoj slici (vidi se da su zelene stranice prerezane), a gledalac bi zatvorio jedno oko i stao na tačno određeno mesto. Penroseov trougao i nemoguće „vile“ koriste sličan mehanizam.
Nemoguće slike takođe koriste izobličenja pri projekciji trodimenzionalnih tela na dvodimenzionalnu površinu, ali na takav način da je nacrtanu stvar nemoguće napraviti (a ni zamisliti) u tri dimenzije.
 

Penroseov trokut

Nemoguće „vïle“ – zamislite ih u trodimenzionalnom svetu.

Link za download primjera PC optičke iluzije: http://www.optike.hr/images/zanimljivosti/PC%20Iluzije.pps
Sadržaj je preuzet sa internet enciklopedije: Wikipedija.com