Ograničeno izlaganje dnevnoj svetlosti uzrokuje teže buđenje ujutro, manjak koncentracije i češće promene raspoloženja koje ne retko vode nervozi i depresiji...
Manjak dnevne svetlosti i to u pravo doba dana poremetiće bioritam tela tako da kasni ili žuri u odnosu na pravo vreme, otkrili su stručnjaci. Zbog toga je uticaj dnevne svetlosti izrazito važan u borbi s jesenjom depresijom. Usled promene sata i manjka dnevnog svetla telo postaje umornije, a češće su i promene raspoloženja. Uzrok tome je prirodno "uštiman" bioritam, namešten još po prvim ljudima koji su se budili u zoru i išli spavati čim padne mrak. Promenom sata na zimsko vreme ljudi ustaju za vreme mraka, dobar deo dnevnog svetla propuste boraveći u zatvorenim prostorijama na poslu, a oko 17 časova opet pada mrak.
Zbog toga više od polovine ljudi ima problema s buđenjem, a poremećaj biološkog sata, osim na umor, utiče i na rad bubrega te metabolizma, utvrdilo je dvogodišnje američko istraživanje. Profesor Till Roenneberg koji se bavi proučavanjem uticaja svetlosti na ljudsko telo predlaže nošenje sunčanih naočara oko 16 sati. Najbolje su one s plavim efektom jer pojačavaju dnevnu svetlost. Jarko svetlo stimuliše organizam da proizvodi "hormone buđenja" adrenalin, kortizol i seratonin.
Prigušite svetlo uveče
Manjak svetlosti podstiče loše navike kao što su pušenje i ispijanje kafe koji održavaju organizam budnim, objašnjavaju stručnjaci. Noćni odlazak u kupatilo tako ne retko ima isti učinak kao i šalica kafe na organizam. Preporučuju uveče smanjiti svetlo u svojim domovima kako ne bi dodatno zbunili organizam, već ga pripremili na počinak i dobar san.
Preuzeto iz: www.24sata.hr
| Komentari |
|
