10 stvari koje vaš oftamolog zna – i hteo bi da i vi znate

Već znamo da su oči prozor u dušu, ali one su ujedno i prozor u raznorazne tajne – tajne koje naši oftalmolozi znaju, ali mi najčešće ne…One sitnice koje razlikuju plave od smeđih ili zelenih očiju kriju puno više od sitnih informacija ne samo o zdravlju očiju i dobrom vidu, nego i o našem celokupnom zdravlju.

Rad na računalu ne ozleđuje oči, suprotno uvreženom mišljenju

„Kompjuteri ne izražavaju fizičku bol u očima ili bilo kakvu medicinsku štetu“, kaže dr. Douglas Rhee, predsednik Odeljenja za oftalmologiju inauku o vidu na Univerzitetskoj kliničkoj bolnici Case Medical Center u Clevelandu, Ohio. Ipak, dodaje on, zurenje u ekran može dovesti do naprezanja očiju, što ih čini umornima i privremeno zamućuje vaš vid. Stoga bi često trebalo uzimati kratku pauzu od kompjutera.

20-20-20-woman

Dr. Mark Fromer, oftamolog u Lenox Hill bolnici u New Yorku i voditelj operacija oka za New York Rangerse, sugeriše odmor očiju svakih 20 minuta gledanjem u daljinu 2 do 5 minuta i zatvaranje očiju što će ih navlažiti s prirodnim suzama.

Nošenje naočara ne čini vaše oči slabijima

„Često me to pitaju, ali to je samo mit“, kaže Fromer. „Jedina stvar koja se događa s naočarama je da vidite bolje.“ Ali, koliko često trebate menjati naočare? To uglavnom zavisi o vašoj dobi, objašnjava Former. Što ste stariji, manje često trebati menjati svoje stakla na naočatima. Pravilo bi moglo biti sledeće: menjajte naočare jednom godišnje ako ste tinejdžer ili mlada odrasla osoba, jednom u dve godine ako ste stariji od toga. Znakovi koji vas upućuju da je vreme za nove naočare uključuju poteškoće u čitanju i viđenju uličnih znakova, zamagljen vid i glavobolje – dodaje Fromer.

Sve oči su zapravo iste boje

eye-colors

„Pozadina šarenice je kod svih ljudi smeđa“, objašnjava Rhee. „Percepcija plave, zelene ili smeđe zavisi o tome koliko je debelo tkivo šarenice.“ Upravo zato je normalno da nam se boja očiju prirodno menja kako odrastamo. „Jedino je zabrinjavaće ako je samo jedno oko promenilo boju, ili ako oba oka imaju izrazito različite boje“, kaže on i dodaje da bi takvo stanje moglo ukazivati na bolesti. Ljudi sa svetlijim bojama očiju, posebno oni europskih porekala, imaju veću verojatnoću za razvijanje ozbiljnog ali veomo čestog stanja poznatog kao makularna degeneracija, koja je vodeći uzrok gubitka vida, a uključuje propadanje središnjeg dela mrežnjače. S druge strane, one iz Afrike ili Latinske Amerike (od kojih većina imaju tamnije oči) imaju veći rizik od glaukoma.

Provođenje vremena u prirodi pomaže kod rizika od razvijanja kratkovidosti zbog čitanja u dece

„Iako je čitanje povezano s izazivanjem kratkovidosti kod dece, takođe je dokazano da provođenje vremena u prirodi smanjuje taj rizik“, kaže Rhee. „Dakle, čitajte knjige, a zatim se idite igrati u prirodu.“ Ne znamo zašto je to tako, iako su naučnici nagađali da moglo biti zbog većegnivoa intenziteta svetlosti u prirodi nego unutra, koja izaziva ispuštanje više hemijskog dopamina u mrežnjači. To može sprečiti oko od rasta u onom smeru u kojem se razvija kod ljudi koji su kratkovidi. Druga mogućnost? Vitamin D u suncu za koji se smatra da je dobar za zdravlje i vid očiju.

Oči se suše tokom zime, baš kao i koža

Ako imate osećaj kao da su vam oči pune peska, ako su crvene ili nadražene u poslednje vreme, verovatno su postale suve kao posledica zahlađenja, kaže Rhee. „Količina suza na površini oka je funkcija oka koja pokazuje koliko se tečnosti izlučuje u poređenju s tečnosti koja isparava ili se ispušta“, objašnjava on. „Kada je zrak suvlji, isparavanje se događa brže.“ On predlaže postavljanje ovlaživača zraka u spavaćoj sobi, podmazivanje očiju umetnim suzama, i pijenje puno vode da ostanete hidratizovani.

Nikada ne biste trebali ići u krevet s kontaktnim sočivima

Nemoj to učiniti čak ni onda kada vam na pakovanju piše da je to u redu, Rhee upozorava. „To povećava rizik od komplikacija i infekcija u oku, što može biti opasno za vid.“ Fromer kaže da je dobra higijena presudna za korištenje kontaktnih sočiva – pranje ruku pre rukovanja s sočivima, noćno potapanje sočiva u dezinfekcijske tečnosti i izrazito čista kutijica u kojoj ih čuvate.

Šminka može uzrokovati ozlede oka

eye injuries makeup

Sledeći put kada odlučite potamniti i produžiti trepavice, budite jako oprezni. „Vidim puno ozleda oka s četkicama za maskaru – ljudi sa neopreznim rukovanjem ogrebu rožnjaču“, kaže Fromer. „A ponekad vidim i ostatke šminke zarobljene ispod vanjskog sloja oka.“ Ovo se može dogoditi jer stanice na vanjskoj strani oka ponekad obuhvate čestice šminke i nastave rasti oko njih, objašnjava on. Lek? Antibiotske kapi i povez za oko (Ali bez brige – ovo je relativno retka pojava.).

Pušenje može ozbiljno oštetiti vid

„Pušenje povećava rizik od makularne degeneracije – vodećeg uzroka slepoće kod ljudi europskog porekla u SAD-u“, kaže Rhee. Zašto i kako dim od cigareta ima tako potencijalno veliki uticaj na vid? „Pušenje oštećuje male krvne živce u mrežnjači i vidnom živcu, što može dovesti do gubitka vida,“ Fromer objašnjava. (Nikada nije prekasno prestati pušiti.)

Vaše oči mogu otkriti i druge zdravstvene probleme

Vaše oči mogu pokazivati znakove celog niza zdravstvenih stanja, obično uočeno na rutinskom pregledu vida kod oftamologa, uključujući bolesti srca (obeležene neobičnim formiranjem u grananju krvnih žila u oku ili promenema u širini žila) , rak ili tumore (simptomi mogu uključivati različite veličine zenica, progib ili opuštene kapke te promene u strukturi oka), probleme sa štitnjačom (ispupčene oči su očiti znak), pa čak i HIV i druge autoimune bolesti (oticanje i krvarenje mrežnjače je jedan od najčešćih simptoma, iako se to obično događa samo u vrlo kasnim fazama netretiranog HIV-a / AIDS-a i drugih bolesti imunološkog sistema).

U nekom trenutku, svako će dobiti mrenu i svi će trebati kontaktna sočiva, naočare ili operacije na oku

„Prirodna sočiva u oku je bistra, ali što smo stariji ona postaje žuta ili ponekad bijela“, kaže Fromer, što znači da je prirodna transparentnost u očima izgubljena – a to je naziva mrena. Sunčane naočare s UV zaštitom će usporiti napredovanje ili razvitak mrene, pa ih obavezno nosite. Što se tiče neizbežnog gubitka vida, svi se moramo nadati najboljem jer ne postoji ništa što možemo učiniti kako bi smanjili rizik, kaže Fromer, iako je genetika sastavni deo toga. Jedna stvar koju možete učiniti da odgodite gubitak vida? Provodite više vremena u prirodi. Kao što je slučaj s decom, odrasle osobe koje vode sportski način života ili provode više vremena u prirodi u pravilu imaju bolji vid i odgađaju kupovanje naočara, kontaktnih sočiva, ili odlazak na korektivnu operaciju očiju.

Preuzeto sa: www.yahoo.com Autor: Catherine Donaldson-Evans